Климатологија

Климатолошка анализа за 2017. годину

Климатолошка анализа за 2016. годину

Вријеме и клима

Вријеме је трeнутно стање атмосфере на одређеном мјесту и у одређеном простору. Изражава се преко својих елемената: температуре, садржаја водене паре,притиска, брзине и правца струјања, облачности, појава,…

Клима је просјечно (средње) стање атмосфере изнад одређеног мјеста у одређеном раздобљу узимајући у обзир средња и екстремна одступања. Она је скуп свих климатских елемената у одређеном временском периоду (од мјесец, два, преко периода годишњих доба, до године, низа година па до дужих временских периода). Да би се одредила клима једног мјеста неопходан је дугогодишњи низ поузданих података како би из тога  израчунате средње вриједности климатских елемената биле репрезентативне.  По одлуци СМО (Свјетске Метеоролошке Организације-World Meteorological Organization – WMO)  стандардни климатолошки период apotheek cialis је раздобље од 30 година. Посљедње раздобље тзв. климатска нормала  је од 1961-1990, сљедећа ће бити 1991-2020. Међутим, препорука СМО је да се за анализе и студије користи нови упоредни низ (нормала климатских елемената) из раздобља 1981-2010.

Квалитетно праћење климе подразумијева континуирано (из дана у дан, у истим временским терминима и по стандардима СМО) праћење времена тј. стања атмосфере у неком мјесту. Одвија се кроз мјерења метеоролошких елемената (температуре, влаге, притиска, сунчевог зрачења, вјетра, облачности, количине падавина, висине снијежног покривача и његове густине, видљивости) те биљежења метеоролошких појава (сијања Сунца, падавина и њихове врсте: киша, снијег, крупа, град, измаглица, грмљавина, сијевања, а и појава које се јављају при тлу или на објектима: роса, иње, слана…)

Када се говори о основним појмовима климе неопходно је напоменути  да на њено стање и промјенљивост утичу климатски фактори (астрономски, географски, метеоролошки и антрополошки – људски утицај) и климатски модификатори. Из тога произилази њена велика комплексност и условљеност од многих природних и људских дјеловања pillstock. У посљедње вријеме се дешавају нагле климатске промјене, са израженом варијабилношћу климе и појавом екстремних стања, што бављење њом изискује велику озбиљност и велика улагања, како би се на адекватан начин приказали трендови промјена, што представља кључну чињеницу за правовремени људски одговор на климатске промјене и прилагођење истим.

Клима Републике Српске

Климу Републике Српске одређују основни климатски фактори: географски положај, геолошка подлога, рељеф, близина Јадранског мора и покривеност терена биљним свијетом.

Поред ових основних фактора, јављају се и додатни екстремни фактори који у знатној мјери утичу на климу у РС. То су струје суптропског појаса, високог ваздушног притиска и субполарног појаса, ниског ваздушног притиска, а све ово има за посљедицу смјену поларних и тропских ваздушних маса. Затим, струје са Атлантика, циклони из Средоземља и Јадранског мора и антициклони из континенталног дијела Азије.

Све ове процесе у великој мјери ремети рељеф који се јавља као главни модификатор. Управо због тога на територији Републике Српске се јављају три основна типа климе: умјерено-континентална, планинска и планиско-котлинска, и медитеранска.

Умјерено континентална се јавља на сјеверу, медитеранска на југу, а линијом која раздваја ова два региона налази се простор високих планина, висоравни и клисура у којима, у зависности од надморске висине, доминира планинска клима.

Слика 1. Просторна дистрибуција средње годишње температуре у БиХ, период 1981-2010. год. (извор: SNC BiH према UNFCCC драфт верзија август 2012)

Умјерено континентална клима је заступљена на простору сјевера Републике Српске.Ово обухвата Крајину, Посавину као и Семберију. Мјерне станице које се налазе у овом климатском типу су: Бања Лука, Бијељина, Дервента, Добој, Нови Град, Градишка, Приједор, Србац, Вишеград, Сребреница, Зворник. У Семберији се осјећа и панонски(степски) климатски утицај, због близине Панонске низије. Главне одлике овог типа климе су топла љета и хладне зиме. Љетње температре могу порасти и преко 40°C, апсолутни максимум је измјерен 2007. год. у Бјељини и у Вишеграду 43°C. Просјечна температура ваздуха у најтоплијем дијелу године (у јулу) је између 20°C и 23°C, док је просјечна температура у најхладнијем дијелу године (у јануару) око нула степени целзијуса.  Апсолутни минумуми могу достићи и до -30°C. Просјечна годишња температура је изнад 10°C.

На количину кишних падавина у РС утичу влажне ваздушне масе које долазе са запада (са Атлантика) и са југа (из Јадрана). Падавине су најваријабилнији климатски параметар у смислу простора и времена. У области гдје је заступљен умјерено-континентални тип климе највећа количина падавина јавља се у топлом дијелу године, а максимум се јавља у јуну. Количина падавина износи од око 750 л/м² годишње на сјеверу дуж реке Саве, до 1500 л/м² на западу Крајине.

Умјерено-континентална клима дијелом је заступљена и у планинско-котлинским предјелима који су до 1000 метара надморсе висине. Ту се могу сврстати станице: Мркоњић Град, Шипово, Рибник, Рудо, Фоча и Дринић, а са порастом надморске висине и клима се мијења. 

Слика 2. Просторна дистрибуција средње годишње количине падавина у БиХ, период 1981-2010. год. (извор: SNC BiH према UNFCCC драфт верзија август 2012)

Планинска клима-заступљена је планинским предјелима Републике Српске. На надморској висини од 1000 до 1400 метара јавља се субпланинска (предпланинска) клима, а са порастом надморске висине изнад 1400 м прелази у праву планинску климу. Станице на којима се јавља овај тип климе су: Соколац, Чемерно и Хан Пијесак.Одлике планинске климе су кратка и свјежа љета, и дуге и хладне зиме са обилним сњежним падавинама. Прелазна годишња доба (прољеће и јесен) су слабо изражена. Просјечне јануарске температуре износе од -3,5°C до -6,5°C, а јулске од 14,5°C до 17°C. Апсолутне минималне су од -25°C до -35°C, а апсолутне максималне од 30°C до 35°C. Количина падавина је око 1200 л/м², често се јављају сњежне падавине а снијежни покривач се дуго задржава. Субпланинска клима је мало блажа уз умјерено топла љета и хладне зиме. Количина падавина у овим предјелима је мало мања, до 1000 л/м².

У планинским областима се јављају мјеста, углавном котлине, где су честе термичке инверзије. Таква мјеста су позната као мразишта. У тим мјестима се мјере најниже минималне температуре.

Медитеранска (средоземна, Јадранска, субтропска) клима јавља се на југозападу Републике Српске, тј. у Херцеговини. Како се Херцеговина географски може подијелити на ниску Херцеговину-Хумине и високу-Рудине, тако се и различите климе јављају у овим областима. Хумине имају медитеранску и модификовану медитеранску климу, а Рудине су на прелазу између медитеранске и планинске, у зависности од надморске висине (умјерено планинско-медитеранска и планинска клима). Једини прави представник медитеранске климе у Републици Српској је метеоролошка станица Требиње.

На климу Хумина директно утиче Јадранско море, па су тако зиме благе уз средњу температуру у јануару од 3°C до 6°C. Љета су врло топла уз средње јулске температуре 22°C до 25°C. Екстремне температуре зими зависе од надморске висине, од -8°C у нижим предјелима до -15°C. Љети, максималне темперауре достижу и често прелазе 40°C. Главна одлика цијеле ове регије су падавине. Овдје доминира поморски плувиометријски режим под утицајем Медитерана, па се тако највећа количина падавина јавља касно у јесен и почетком зиме са често обилним падавинама, док је љети минимум падавина уз честу појаву суша. Годишња количина падавина износи око 2000 л/м² па све до 3000 л/м²  колико се биљежи у Грабу, најкишовитијем месту у РС.

Снијег се ријетко јавља у нижим дијеловина Херцеговине, али у фебруару 2012. јавиле су се екстремно велике снијежне падавине.

Умјерено планинско-медитеранска клима јавља се у области Рудина. Овдје се осјећа и даље утицај Медитерана, али и планина. Станице које описују овај тип времена су: Гацко, Билећа и Невесиње. Температура ваздуха опада са порастом надморске висине и удаљеношћу од мора. За сваких 10 км удаљености од мора температура опада од 0,6°C до 0,8°C. Зиме су овдје оштрије са средњим јануарским температурама -3°C до 0°C. Апсолутни минимуми достижу од -15°C до -20°C. Љета су мало блажа од ниске Херцеговине, али и овдје могу да се јаве екстреми и до 40°C.

И овдје су падавине обилне, око 1800  л/м². У овим предјелима зими се јављају снијежне падавине, често и обилне уз формирање високог снијежног покривача.

Бура се често јавља, поготово зими. На превојима може бити врло јака.