Инвентар гасова са ефектом стаклене баште
У Републици Српској обавеза израде Инвентара гасова са ефектом стаклене баште дефинисана је Законом о заштити ваздуха (Службени гласник Републике Српске, број: 124/11). Надлежна институција за израду Инвентара гасова са ефектом стаклене баште за Републику Српску је Републички хидрометеоролошки завод. Европска регулатива која дефинише израду Инвентара гасова са ефектом стаклене баште дефинисана је Уредбом (525/2013/ЕC) о механизму за праћење и извјештавање о емисијама гасова са ефектом стаклене баште и извјештавање о другим информацијама у вези са климатским промјенама. Инвентар гасова са ефектом стаклене баште (GHG) за Републику Српску се израђује у складу са Смјерницама о извјештавању према UNFCCC, за државе које нису чланице Анекса 1, Одлука 3/ CP.5 и 2/CP.17.
Оквирна конвенција Уједињених нација о климатским промјенама (UNFCCC) је усвојена 09.05.1992. године на Конференцији о животној средини и одрживом развоју Уједињених нација у Rio de Janeiro–у, као одговор међународне заједнице на глобални феномен климатских промјена, узрокован повећаном концентрацијом гасова стаклене баште (GHG) у атмосфери. Укупни циљ UNFCCC-а је да стабилизује концентрацију гасова стаклене баште у атмосфери до нивоа који би спријечио опасно антропогено уплитање у климатски систем. Босна и Херцеговина је постала чланица Оквирне конвенције Уједињених нација за климатске промјене (UNFCCC) 06.12.2000. године.
За потребе прорачуна емисије користи се методологија Међувладиног тијела за климатске промјене (IPCC) прописана Конвенцијом, на основу референтног приручника Ревидиране смјернице IPCC -а за националне инвентаре емисија гасова са ефектом стаклене баште из 1996. године (Revised IPCC Guidelines for National GHG Inventories), Смјерница добре праксе за употребу земљишта и шумарство из 2003. године (IPCC Good Practice Guidance for Land Use, Land-Use Change and Forestry), те Смјерница добре праксе и управљање несигурностима у националним инвентарима емисија гасова са ефектом стаклене баште из 2000. године (Good Practice Guidance and Uncertainty Management). За формирање базе података користи се софтвер IPCC (The Non-Annex I Inventory Software), који је израдио UNFCCC Секретаријат за земље које нису чланице Анекса 1 UNFCCC-a. IPCC методологија и приступ омогућавају осигурање начела транспарентности, потпуности, конзистентности, упоредивости и тачности прорачуна.
Инвентар обухвата директне гасове са ефектом стаклене баште:
- CO₂ (угљен диоксид),
- CH₄ (метан),
- N₂O (азот субоксид),
индиректне гасове:
- CO, NOx, NMVOC, SO₂,
- CF4
- C2F6
- SF6
Извори емисија и понори гасова са ефектом стаклене баште подијељени су у шест сектора:
- енергетика,
- индустријски процеси,
- употреба растварача и других производа,
- пољопривреда,
- промјена намјене земљишта и шумарство и
- отпад.
Резултати прорачуна емисија гасова са ефектом стаклене баште представљају се прво као укупна (агрегирана) емисија свих гасова са ефектом стаклене баште исказана као CO₂ – eq, а затим и као емисија појединачних гасова.