Сажетак:
У претходном периоду су биле обилне падавине изнад наше земље.
Највише кише у шестодневном кишном периоду пало је у Крајини, ( Нови Град биљежи 134,7 l/m² (mm),затим Градишка, Мркоњић Град и Приједор са приближно 118 l/m² (mm), затим јужни дијелови сарајевско романијске регије (Калиновик са 118,8 l/m² (mm),) па тек онда Херцеговина гдје је у Требињу и Невесињу пало 100 l/m² (mm)). Најмање падавина је било уз ријеку Дрину (Вишеград 34,5 l/m² (mm),а Рудо 37,6 l/m² (mm).
Хронолошки опис временских прилика:
Након јачања југозападног струјања четвртог и петог октобра, које је донијело високе температуре западном Балкану, шестог октобра се из западног Медитерана приближавала висинска долина, а од четвртка (7 октобра) уз прилив свјежијег ваздуха долином ријеке Роне, дошло је до формирања висинског циклона у Јадрану. Он је у том периоду кроз шест кишних дана региону дао обилне падавине, а екстремне су биле у Лигурији и Пиемонту, на почетку периода, гдје је за вријеме екстремног олујног невремена пала рекордна киша - толико да је срушен европски рекорд у количини кише. У периоду од 12 часова пало је 741.68 mm кише, у граду Росињоле (Rossiglione) поред Ђенове (Genova) у само 12 сати", што је готово 60% укупне количине која у том граду падне у годину дана. (Извор:Данкан (Duncan))
У том периоду је и у сусједној Хрватској било обилних падавина, посебно у Далмацији гдје је при обилним пљусковима пало преко 100 mm кише.
У нашој земљи није било тако обилних пљускова, углавном су били локално у границама од 20 до 40 mm кише. Међутим због регенерације циклонске активности приливом хладнијег ваздуха са сјевера, са кишом се наставило и следећих дана, тако да и данас, 11 октобра пада киша.
У недјељу 10. октобра биле су највише дневне количине падавина у овом кишном периоду, посебно у Крајини и Херцеговини. Узрок томе је циклон изнад Јадрана (Кристјан_инт. Атина):
Укупна количина падавина и дневна по данима је прегледно приказана на табели која слиједи:
Табеларни приказ дневних падавина је представљен на слици која слиједи:
Највише кише у шестодневном кишном периоду пало је у Крајини, ( Нови Град биљежи 134,7 l/m² (mm),затим Градишка, Мркоњић Град и Приједор са приближно 118 l/m² (mm), затим јужни дијелови сарајевско романијске регије (Калиновик са 118,8 l/m² (mm),) па тек онда Херцеговина гдје је у Требињу и Невесињу пало 100 l/m² (mm)). Најмање падавина је било уз ријеку Дрину (Вишеград 34,5 l/m² (mm),а Рудо 37,6 l/m² (mm).
Поред овог прегледа дајемо преглед количине падавина с наших аутоматских метеоролошких станица,гдје је слика у складу са датом, једино што аутоматска метеоролошка станица Хајдучке Воде (Борја-регион Теслића) је било 156 l/m² (mm), затим Мајевац (извор Пливе) 128,1 l/m² (mm).
На крају је занимљиво подсјетити се прве најаве прогнозе обилних падавина у периоду до 11. октобра 2021. која је дала следећу расподјелу падавина за прогнозирани период:
Прогноза је доста добро одразила ствано стање и што је још значајније, просторна расподјела најобилнијих падавина је добро прогнозирана.
Игор Ковачић, дипл.метеоролог
Укупна количина падавина и дневна по данима је прегледно приказана на табели која слиједи:
Табеларни приказ дневних падавина је представљен на слици која слиједи:
Највише кише у шестодневном кишном периоду пало је у Крајини, ( Нови Град биљежи 134,7 l/m² (mm),затим Градишка, Мркоњић Град и Приједор са приближно 118 l/m² (mm), затим јужни дијелови сарајевско романијске регије (Калиновик са 118,8 l/m² (mm),) па тек онда Херцеговина гдје је у Требињу и Невесињу пало 100 l/m² (mm)). Најмање падавина је било уз ријеку Дрину (Вишеград 34,5 l/m² (mm),а Рудо 37,6 l/m² (mm).
Поред овог прегледа дајемо преглед количине падавина с наших аутоматских метеоролошких станица,гдје је слика у складу са датом, једино што аутоматска метеоролошка станица Хајдучке Воде (Борја-регион Теслића) је било 156 l/m² (mm), затим Мајевац (извор Пливе) 128,1 l/m² (mm).
На крају је занимљиво подсјетити се прве најаве прогнозе обилних падавина у периоду до 11. октобра 2021. која је дала следећу расподјелу падавина за прогнозирани период:
Прогноза је доста добро одразила ствано стање и што је још значајније, просторна расподјела најобилнијих падавина је добро прогнозирана.
Игор Ковачић, дипл.метеоролог